Викизворник

Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме (женске), књига прва

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891.

I ПЈЕСМЕ СВАТОВСКЕ

уреди

II ПАШТРОВСКИ ПРИПЈЕВИ УЗА ЗДРАВИЦЕ

уреди

У Паштровићпма је обичај, да се на свадбама, а и о крснијем именима и на осталијем великијем гозбама није управо и само по седам здравица, и то: I. у славу Божју; II. у славу свијех светијех; III. у здравље домаћиново; IV. у здравље црковно или свештеничко; V. у здравље својијех старјешина и поглавица[1]; VI. у здравље царско; VII. у здравље софре (цијелога друштва). Осим напијања или молитве уза сваку здравицу имају мали припјеви, које сви у глас пјевају. Да би читатељи из другијех крајева то све боље могли разумјети, ја ћу овдје поставити најприје од сваке здравице молитву, која се говори, па онда припјев, који се пјева. И тако:

III ПЕРАШКЕ ПОЧАШНИЦЕ

уреди

(ШТО СЕ — У ПЕРАСТУ[2] — ПЈЕВА УЗ ЧАШЕ)

IV ПАШТРОВСКО НАРИЦАЊЕ ЗА МРТВИМА

уреди

V ПЈЕСМЕ СВЕЧАРСКЕ

уреди

VI ПЈЕСМЕ КРАЉИЧКЕ

уреди

VII ПЈЕСМЕ ДОДОЛСКЕ

уреди

VIII ПЈЕСМЕ ОД КОЛЕДЕ

уреди

IX ПЈЕСМЕ БОЖИЋНЕ

уреди

X ПЈЕСМЕ, КОЈЕ СЕ ПЈЕВАЈУ УЗ ЧАСНИ ПОСТ

уреди

XI ПЈЕСМЕ ОНАКО ПОБОЖНЕ

уреди

XII ПЈЕСМЕ СЉЕПАЧКЕ

уреди

У Сријему, у Славонији, у Бачкој и у Банату слиjепци наши слабо знад јуначкијех пјесама, него пред кућама стојећи пјевају пјесмице побожне, да би њима људе на подјелу побудили, а на саборима (како код цркава и код манастира, тако и по варошима и по селима на панађурима и о празницима) посједају на земљу, па као пјевајући уз гусле моле, да им се што удијели. Прве ове пјесмице зову они преткућнице (или преткутњице, што се пјевају пред кућама) а друге клањалице (којима се људима кљања и моли). Слијепац Филиа Вишњић, кад је чуо у Сријему ове клањалице, подсмијевао се, говорећи: „Ваши слијепци не знаду ништа да пјевају, него само богораде уз гусле, и вичу: „„подарујте, обрадујте!""

XIII ПЈЕСМЕ ОСОБИТО МИТОЛОГИЧКЕ

уреди

XIV ПЈЕСМЕ, КОЈЕ СЕ ПЈЕВАЈУ НА ПРЕЛУ

уреди

XV ПЈЕСМЕ ЖЕТЕЛАЧКЕ

уреди

XVI ПЈЕСМЕ ИГРАЧКЕ

уреди

[ШТО СЕ ПЈЕВАЈУ У КОЛУ]

XVI ПЈЕСМЕ, КОЈЕ ОУ СЕ У БУДВИ ПЈЕВАЛЕ НА СПАСОВ ДАН[3]

уреди

     До прије неко двадесет година био је у Будви обичај, да сваке године на Спасов дан рано у јутру изиђе мноштво женскиња и мушкиња на брдо, које се зове Саас. Сви, који су тамо излазили, били су обучени у стајаће хаљине, а осим тога момци и дјевојке с вијенцима на глави од различнога цвијећа. Наврх тога брда имају зидине од цркве, за коју се приповиједа, да се звала "Свети Спaс", по чему се и брдо сад тако зове; пред овијем зидинама било је управо за овај дан начињено (по обичају онијех крајева, као што је напоменуто на 63. страни 31.) велико гумно, које се и данас, премда је већ разваљено, зове: Вилиnо гумnо. Како би Будљани на брдо изишли, одмах би се младеж на гумну ухватили у коло, па би мушкарци, који су сви један до другога похватани, запјевали:
"Добро јутро, б'јеле виле!
И нама га дајте!
Пошто би ово женскиње отпјевало, онда би сви пјевали ову прву пјесму, а кад би њу испјевали и у говору се мало одморили, онда би другу, а тако по том и трећу. Послије овога пјевања почастили би се чиме, што са собом донесу, па би се онда младеж проиграла и прошалила, а по том би се вратили свако својој кући. Као што у почетку рекох већ има око дваестина година, како је овај обичај престао, а пјесама ево:

XVIII ПЈЕСМЕ, КОЈЕ ОЕ ПЈЕВАЈУ ДЈЕЦИ, КАД СЕ УСПАВЉУЈУ (Из Горњега Приморја)

уреди

XIX ЉУБАВНЕ И ДРУГЕ РАЗЛИЧНЕ ЖЕНСКЕ ПЈЕСМЕ

уреди

XX ПЈЕСМЕ БАЧВАНСКЕ НАШЕГА ВРЕМЕНА.[4]

уреди

ДОДАТАК

уреди

Референце

уреди
  1. ↑ Ова се (V) здравица на броју зове кумовска, но у напијању од кума нема ни спомена, као што ће се видјети.
  2. ↑ Пераштани су готово сви закона Римскога, као и Конављани: а из овијех почашница види се, да су прави Срби (у предговору к пословицама напоменуто је, да се у Перасту X врло изговара, какогод и у Дубровнику).
  3. ↑ Овијем би се пјесмама прије нашло гдје и приличније мјесто: али сам их ја сад добио, па мислим, да их је боље и овдје наштампати, него да изостану са свијем.
  4. ↑ Ја имам још неколико пута оволико Бачванскијех пјесама нашега времена; али их понајвише није за штампу а многе не вриједе, да се штампају; него сам из свију њих ове избрао, као најљепше и најдостојније друштва осталијех нашијех народнијех пјесама.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Вук_Стефановић_Караџић:_Српске_народне_пјесме_(женске),_књига_прва&oldid=106218”