Радост изненада
Колка је ноћца ноћашња,
Сву ноћ ја заспат' не мого
Слушајућ' коло и песме,
У колу моја драгана,
Све моје песме испева, 5
У свакој мене припева.
Диго се, одо у коло,
Али се коло распусти;
Све драго с драгим заспало,
А моја драга на само, 10
Метнула камен под главу.
Заде јој лале за главу,
Метну јој прстен на руку,
Љубну је једном и другом;
У том се драга пробуди; 15
Пак сама себе говори:
„Ах! мили Боже и драги!
„Тко л' ово мене пробуди?
„Откуд ми лале за главом?
„Откуд ми прстен на руци? 20
„Да рекнем, да је од рода,
„Сирота рода не имам;
„Да рекнем, да је од драгог.
„Моје је драго далеко."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
