Несташна снаша

* * *

Несташна снаша

Кад сам била код мајке девојка,
Лепо ме је сетовала мајка,
Да не пијем црвенога вина,
Да не носим зеленога венца,
Да не љубим туђина јунака. 5
Кад се јадна ја промисли сама:
Нема лица без црвена винца,
Ни радости без зелена венца,
Ни милости без туђа јунака.

Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 351.