Челебија Рамо и Љубовића кадуна
(од Дубровника).
Пошетале цареве делије
Испред двора бега Љубовића,
Пред њима је челебија Рамо,
Гледала га бегова кадуна.
Гледала га, пак је бесједила: 5
„Мили Бонже, на свему ти фала!
„Диван ти је челебија Рамо!
„Црна ока, а бијела лица.
„Црна брка, гојајли перчина:
„Руд му перчин био врат прекрио, 5
„Као да је црн вране пануо!
„Благо мајци, која га родила,
„Дивна ли је сина породила!
„И сестрици, која га гојила!
„Дивна ти је брата узгојила 15
„На чистоме скуту ђевојчину!
„И љубовци, која му се нада!
„Дивна ти ће љубит' господара,
„Господара челебију Рама!"
На Рама је ашик учинила, 20
Пак је ногом о таван уд'рила,
Два тавана ногом проломила,
На трећи се једва уставила;
Пак дозива своју робињицу:
„Пођи доље у росне ливаде, 25
„Поздрави ми челебију Рама,
„Нек довече на вечеру дође,
„Но не води друга ни једнога."
Робиња је брже послушала,
И отиде у росне ливаде, 30
Пак је Раму тихо бесједпла;
„Поздрав тебе, челебпја Рамо,
„Од кадуне моје госпођице,
„Да довече на вечеру дођеш,
„Но не води друга ни једнога." 35
Кад је Рамо р'јечи саслушао,
Од радости на ноге скочио,
Једва чека, док му ноћца дође,
Пак погледа пут жаркога сунца,
Пак се с' сунцем Рамо разговара: 40
„Сунце жарко, имадеш ли мајку?
„Чека ли те на вечеру мајка,
„Као мене сеја Сенковића,
„А љубовца бега Љубовића?"
Кад је вечер о вечери било, 45
Брже иде двору Љубовића.
Вечераше господске вечере,
И сву мрклу ноћцу преноћише;
Ал' кад јутро о зорици било,
Проговара бегова кадуна: 50
"О тако ти, челебија Рамо!
"Немој твојој дружби кажевати,
"Ђе си био, шта ли си чинио."
Рамо јој се куне и преклиње:
„Не ћу, кадо, живота ми мога!" 55
А у срце тако помишљаше,
Да ће, како у дружину дође.
