Čelebija Ramo i Ljubovića kaduna
(od Dubrovnika).
Pošetale careve delije
Ispred dvora bega Ljubovića,
Pred njima je čelebija Ramo,
Gledala ga begova kaduna.
Gledala ga, pak je besjedila: 5
„Mili Bonže, na svemu ti fala!
„Divan ti je čelebija Ramo!
„Crna oka, a bijela lica.
„Crna brka, gojajli perčina:
„Rud mu perčin bio vrat prekrio, 5
„Kao da je crn vrane panuo!
„Blago majci, koja ga rodila,
„Divna li je sina porodila!
„I sestrici, koja ga gojila!
„Divna ti je brata uzgojila 15
„Na čistome skutu đevojčinu!
„I ljubovci, koja mu se nada!
„Divna ti će ljubit' gospodara,
„Gospodara čelebiju Rama!"
Na Rama je ašik učinila, 20
Pak je nogom o tavan ud'rila,
Dva tavana nogom prolomila,
Na treći se jedva ustavila;
Pak doziva svoju robinjicu:
„Pođi dolje u rosne livade, 25
„Pozdravi mi čelebiju Rama,
„Nek doveče na večeru dođe,
„No ne vodi druga ni jednoga."
Robinja je brže poslušala,
I otide u rosne livade, 30
Pak je Ramu tiho besjedpla;
„Pozdrav tebe, čelebpja Ramo,
„Od kadune moje gospođice,
„Da doveče na večeru dođeš,
„No ne vodi druga ni jednoga." 35
Kad je Ramo r'ječi saslušao,
Od radosti na noge skočio,
Jedva čeka, dok mu noćca dođe,
Pak pogleda put žarkoga sunca,
Pak se s' suncem Ramo razgovara: 40
„Sunce žarko, imadeš li majku?
„Čeka li te na večeru majka,
„Kao mene seja Senkovića,
„A ljubovca bega Ljubovića?"
Kad je večer o večeri bilo, 45
Brže ide dvoru Ljubovića.
Večeraše gospodske večere,
I svu mrklu noćcu prenoćiše;
Al' kad jutro o zorici bilo,
Progovara begova kaduna: 50
"O tako ti, čelebija Ramo!
"Nemoj tvojoj družbi kaževati,
"Đe si bio, šta li si činio."
Ramo joj se kune i preklinje:
„Ne ću, kado, života mi moga!" 55
A u srce tako pomišljaše,
Da će, kako u družinu dođe.
