* * *
Три највеће туге
Славуј птица мала сваком покој дала,
А мени јунаку три туге задала:[1]
Прва ми је туга на срдашцу моме,
Што ме није мајка оженила млада;
Друга ми је туга на срдашцу моме, 5
Што мој вранац коњиц пода мном не игра;
Трећа ми је туга, ах! на срцу моме,
Што се моја драга на ме расрдила. —
Копајте ми раку у пољу широку,
Два копљу широку, четире дугачку; 10
Више моје главе ружу усадите,
Сниже моји ногу воду изведите:
Које младо прође, нек се ружом кити,
Које л' старо прође, нека жеђу гаси.
|
|
Референце
- ↑ Мјесто ове прве двије врсте једни пјевају и овако:
Мрак на земљу паде, сваком покој даде,
А мени јунаку три туге зададе.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 408.
