Чини на Алил-агиници



 

Чини на Алил-агиници

Шетала се Алил-агиница
По босиљу по раноме цвећу,
Босиљак се за каФтан задева,
Ал говори Алил-агиница:
„Мани ме се, моје рано цвеће! 5
„Није мени до штано је теби,
„Већ је мени до моје невоље:
„Ваздан ага у меани пије,
„Ваздан пије, а сву ноћ ме бије:
„„Роди, роди, орјатско колено! 10
„„Или роди, или у род иди.""
„А како ћу жалосна родити?
„Руво носим, као и невеста,
„Јоште одим, као и девојка.
Она мисли нико је не слуша, 15
Слушала је њена заовица,
Заовица Џавер-беговица,
Она иде у зелену башчу:
„Божја помоћ, драга снао моја!
„Која ти је голема невоља, 20
„Те си тако у образу бледа,
„А на срцу врло жалостива?
„Ил' кроз браца мога Алил-агу,
„Ил' кроз моју остарилу мајку?" —
„Ниј' кроз мајку, већ кроз брата твога: 25
„Алил-ага у меани пије.
„Ваздан пије, а сву ноћ ме бије:
„„Роди, роди, орјатско колено!
„„Или роди, или у род иди;""
„А како ћу жалосна родити? 30
„Руво носим, као и невеста,
„Јоште одим, као и девојка."
Ал' говори Џавер-беговица:
„Итро сада, драга снао моја!
„Ти отиди твоме белом двору, 35
„Те умеси пребелу погачу
„И донеси везену кошуљу;
„Просио је братац Алил-ага,
„Просио је ћерку диздареву,
„Она вам је учинила чини; 40
„Да идемо да је сестримимо,
„Не би ли вам очинила чини."
Итро оде Алил-агиница,
Умесила пребелу погачу,
Па узима танану кошуљу, 45
И одоше ћерки диздаревој:
„Божја помоћ, ћерко диздарева!" —
„Бог помог'о, снао и заово!
„Која вам је голема невоља?"
Вели њојзи Џавер-беговица: 50
„Ми смо дошле да те сестримимо:
„Ево теби везена кошуља,
„Очини нам, што си учинила!" —
„Не очини, што сам учинила!
„Чинила сам деветоре чини, 55
„Све сам девет у ватру бацила." —
„Богом сестро, ћерко диздарева!
„Ево теби бијела погача,
„Очини нам, што си учинила!" —
„Не очини, што сам учинила! 60
„Чинила сам деветоре чини,
„Све сам девет у воду бацила."
К њој приступн Алил-агиница:
„Богом сестро, ћерко диздарева!
„Очини нам, што си учинила, 65
„Сутра ће ми моја мајка доћи,
„Довешће ми брата јединога,
„Узећу те ја за брата мога."
Насмеја се ћерка диздарева,
Па отвори шарене сандуке, 70
И отвори злаћену кутију,
Над главом је отворила чини:
„Иди саде, Алил-агинице,
„До године и сина родила!"
Кад дођоше двору бијеломе, 75
Алил-ага из меане иде,
Па он лупа на авлијнски врати:
„Отвори ми, душо моја, врата!
„Кад до саде идем из меане,
„На свакоме двору сунце јарко, 80
„А по моме пала магла сиња;
„А кад саде идем из меане,
„На нашему двору сунце јарко,
„А на друге сиња магла пала."
До годпне и сина родила. 85

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце уреди

Извор уреди

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 633-635.