Највећа је жалост за братом

Највећа је жалост за братом

Сунце зађе за Невен за гору,
Јунаци се из мора извозе,
Бројила и млада Ђурђевица,
Све јунаке на број набројила,
До три њена добра не наброји: 5
Прво добро Ђурђа господара,
Друго добро ручнога ђевера,
Треће добро брата рођенога.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице изгрдила, 10
А за братом очи извадила.
Косу реже, коса опет расте;
Лице грди, а лице израста;
Али очи не могу израсти,
Нити срце за братом рођеним. 15

Извор уреди

Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 70–71.

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 232.