* * *
Мирко и три Карлове шћери
(Од Дубровника)
Три су горе у пореду расле:
Једна гора од били-биљура,
А друга је од мави-пируза:
А трећа је од цркли-мерџана:
Која гора од били-биљура, 5
У ту гору снијег до кољена;
Која ли је од мави-пируза,
Ту се тићи јалкунићи легу;
Која ли је од цркли-мерџана,
Тудар паса Мирко војевода, 10
И проведе три шћери Карлове:
Једно ми је дугокоса млада,
А друго је под прстен ђевојка,
А треће је дијете нејако.
Којано је дугокоса млада, 15
Она русу косу кунијаше:
„Бог т' убио, моја косо руса!
„Што сам тебе гојила залуду
„За попруге коња Мирковога."
Која ли је под прстеи ђевојка, 20
Она златни прстен кунијаше:
„Бог т' убио, мој златни прстене!
„Што сам ти се веселила млада
„За поткове коња Мирковога."
Која ли је дијете нејако, 25
Она циили јутром и вечером;
Ћешио их Мирко војевода:
„Не бојте се, три шћери Карлове!
„Ти, која си дугокоса млада,
„Тебе ћ' узет за вјерну љубовцу; 30
„Која ли си под прстен ђевојка,
„Узећу те за Дуку синовца;
„Која ли си дијете нејако,
„Послаћу те на трагове мајци,
„Да старицу обеселиш[1] мајку.^^ 35
|
|
Референце
- ↑ обеселиш мјесто обвеселиш, као објесити мјесто
обвјесити, обладати мјесто обвладати и т. д.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 353-354.
