* * *
Јабука и вјетар
Јабука се вјетру моли,
Да јој гране не одломи:
„Да мој вјетре, не ломи ме!
„Не ломи ме, не крши ме;
„Ја сам теби род родила: 5
„Сваку грану дв’је јабуке,
„А на врху и четири;
„На врх соко гн’јездо вије,
„На кор’јен ми змаје сједи,
„Змај соколу поручује: 10
„„Ако пуштих жива огња,
„„Гн’јездо ћу ти опалити,
„„Тиће ћу ти поФатати.””
„Соко змају одговара:
„„Мој’ су тићи полетари, 15
„„Брзо ће ми полећети
„„Пут онога славна мјеста,
„„Добре гласе однијети,
„„Да смо ми сви здраво и весело.[1]””
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ Рекао бн човјек, да је пјевач посљедње три врсте додао друштва ради.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 504.
