* * *
Диздарева Јавра
Колнка је на Бзмбаши трава.
Још је љепша диздарева Јавра.
Кад изиђе пред град на саланџак;
Кад се њине, од ње сунце сине.
Испод грла јасна мјесечина, 5
Из њедара двије јасне зв'језде;
Гледао је Џенетићу Ибро,
Гледајући тихо говорио:
"Срце, душо, диздарева Јавро!
"Да те просим, би ли пошла за ме?" 10
Говорила диздарева Јавра:
"А Бога ми, Џенетићу Ибро!
"Нит' ме проси, нит' ћу поћи за те."
Кад то чуо Џенетићу Ибро,
Узе Јавру по свилену пасу, 15
Шњом побјеже низ то равно поље,
Кано зв'језда преко ведра неба,
И он оде граду над коваче.
Вита јело! истина је била,
Она с' Ибри у њедра савила. 20
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 381.
