Војно је љуби сунце



Војно је љуби сунце

(из Пераста).

А мала ти фала, мој јасни мјесече,
На истоку жарка сунца,
Ја имадем млада Ст'јепа господара,
Он је мени моје жарко сунце,
А које ми сунце нигда не заходи 5
Сињу ми мору магла не запада.[1]

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце уреди

  1. Овај посљедњи стих ја добро не разумијсм

Извор уреди

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 422.