Опет то, мало друкчије
(Из горњега приморја).
Колико ноћце ноћас би,
Не вргох санка на очи.
Слушајућ' коло ђе игра.
У том је колу м'а драга,
Све моје пјесме испјева, 5
У свакој мене припјева.
Не могох срцу одољет',
Већ пођох доље до кола,
Да видим мило и драго;
Кад ли се коло развргло, 10
И све су младе поспале:
Сестрица свака уз брата.
А свака шћерца уз тајка,
Снашица свака с ђевером.
А моја јадна сама спи; 15
Тад' убрах стручак ружице.
И вргох драгој у њедра;
Када се драга пробуди.
Вељем се чуду зачуди,
Кад нађе киту у њедра. 20
Пак сама собом промисли:
„Да ми је ово од Бога,
„Овога нјесам достојна;
„Да ми је ово од рода,
„Сирота рода не имам; 25
„А да је кита од драга,
„Мени је драги далеко."
Па киту рукам' пригрли,
Целива, стави у њедра.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
