Opet to, malo drukčije
(Iz gornjega primorja).
Koliko noćce noćas bi,
Ne vrgoh sanka na oči.
Slušajuć' kolo đe igra.
U tom je kolu m'a draga,
Sve moje pjesme ispjeva, 5
U svakoj mene pripjeva.
Ne mogoh srcu odoljet',
Već pođoh dolje do kola,
Da vidim milo i drago;
Kad li se kolo razvrglo, 10
I sve su mlade pospale:
Sestrica svaka uz brata.
A svaka šćerca uz tajka,
Snašica svaka s đeverom.
A moja jadna sama spi; 15
Tad' ubrah stručak ružice.
I vrgoh dragoj u njedra;
Kada se draga probudi.
Veljem se čudu začudi,
Kad nađe kitu u njedra. 20
Pak sama sobom promisli:
„Da mi je ovo od Boga,
„Ovoga njesam dostojna;
„Da mi je ovo od roda,
„Sirota roda ne imam; 25
„A da je kita od draga,
„Meni je dragi daleko."
Pa kitu rukam' prigrli,
Celiva, stavi u njedra.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
