Драга се расрдила
И синоћ сам сам седећи мислио:
Нисам драге за годнну видио,
Ја пошета доле, горе сокаком,
Сваког драга на пенџеру стајаше,
Моја драга на вратима чекаше; 5
Ја јој реко: "Добар вече, дилберче!"
Она мене: "Дођ' довече, бисерче."
Ја не одо оно вече, већ друго;
На мене се моја драга расрди,
И од мене беле дворе затвори. 10
Не срди се, моја драга, на мене,
Срезаћу ти црвен кафтан до земље,
Купићу ти кован појас од злата.
|
|
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 359.
