Драга се расрдила

* * *


   

Драга се расрдила

И синоћ сам сам седећи мислио:
Нисам драге за годнну видио,
Ја пошета доле, горе сокаком,
Сваког драга на пенџеру стајаше,
Моја драга на вратима чекаше; 5
Ја јој реко: "Добар вече, дилберче!"
Она мене: "Дођ' довече, бисерче."
Ја не одо оно вече, већ друго;
На мене се моја драга расрди,
И од мене беле дворе затвори. 10
Не срди се, моја драга, на мене,
Срезаћу ти црвен кафтан до земље,
Купићу ти кован појас од злата.


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 359.