* * *
Млада под наранчом
(Из Горњега Приморја)
Висока јела до неба,
Широке гране подвила.
Све равно поље прекрила,
У пољу ми је виноград.
У винограду џардини, 5
А у џардину наранча,
А под наранчом постеља,
А на постељи млада спи
Малахним чедом на руци,
Нико је не с'јме будити: 10
Ни мила мајка, ни тајко.
Ни мила браћа из лова:
Мајка јој Бога мољаше.
Да пухне вјетар с планине,
Д' обруни цв'јетак с наранче. 15
Да пане младој на лице.
Пухну ми вјетар с планине.
Обруни цв'јетак с наранче.
И паде младој на лице;
Плахо се млада пробуди, 20
Наранчу стаде проклињат':
"Наранчо, војко, невојко!
"Ти пуно цв'јета ћетала;
"А мало рода родила!
"Јер ми се не даш наспати 25
"Малахним чедом на руци?"
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 348-349.
