* * *
Мујо јадовити
Црна горо, жао ми ]е на те,
У теби је камен становити,
Под њим сједи Мујо јадовити,
Сузе рони, а године броји:
"Ево данас девет годин' дана, 5
"Како иштем злато од матере,
"Ја је иштем, а мајка је не да:
"Дадох мајци диву у ћагету,
"Мајка даде, а бабо не даде;
"Дадох бабу чоху нерезану, 10
"Бабо даде, а братја не даду;
"Дадох братји коње нејахане,
"Братја даду, а секе не даду;
"Дадох секам' златне белензуке,
"Секе даду, а род је не даде; 15
"Дадох роду местве и папуче,
"Род је даде, а дјевојка не ће.
"Бог убио свакога јунака!
"Који иште од рода дјевојку,
"Те не иште од Бога једнога." 20
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 383-384.