Опет то од једне сљепице
О ришћани, мила браћо!
И ришћанке, миле мајке!
Подарујте, обрадујте
Порад' Бога јединога
И рад' часа умрлога 5
И тако вам Господ дао
И велика слава Божја
И велико крсно име
Так' овако не гледали
Слепа чеда не имали 10
У роду га не гледали
Ни овако оправљали
У незнану туђу земљу,
К'о је мене моја мајка
Од својега од срдашца 15
На далеко оправпла
У незнану туђу земљу.
А за туђим очицама
Тешке путе да путујем
Тешке броде да бродујем 20
Ја се бијем и пребијам
Од дрвета до дрвета
Од немила до недрага
Од камена до камена
Кано вода о брегове; 25
Туђу мајку мајком зовем
Туђег оца оцем зовем
Туђег брата брацом зовем
Туђу секу секом зовем
Одбери се, која мајко 30
Која мајко, који отац
Одбери се, који братац
Који братац, која секо
Од народа ришћанскога
Од сабора Божијега.[1] 35
Не пролаз' ме, мајко слатка!
Не пролаз' ме, отац драги!
Не пролазте мене слепу
Мене слепу и невољну!
Слаткн брато! слатка секо! 40
Видите ли мене слепу
Мене слепу и невољну
И у калу и у прау?
Не пролаз'те мене слепу
Мене слепу и невољну, 45
Већ удели, па намени,
Своје мртве све спомени,
Своје мртве родитеље
Који су вас породили
Преко крила положили 50
И на ноге подигнули
Пружи, брато, десном руком
Пред убавом својом душом
Један новчић мали дарак
А велика задунчбина, 55
Рајска врата отворена
Души место уваћено
На престолу Христовоме
Гдино стоје добра дела
И христјанске задужбине 60
Што за Бога уделите
И за душу намените
Анђел пише, Гослод гледи
У анђелска десна крила —
Видиш ли ме, брато слатки! 65
Мене слепу и невољну?
Ја сам жељна бела света,
И по свету погледати
Народа се нагледати
Јарка сунца и месеца; 70
Што је вама бео данак
То је мени тавна ноћца.
Као сужну у тавници:
Сужан ће се опростити
Из тавнице изодити 75
Ја слепоће ни до века
Ни до часа умрлога
Спомени се, отац, мајко
Спомени се, братац, секо!
Не пролаз те мене слепу, 80
Мене слепу и невољну
Не пронос те мога дарка
Већ удели па намени:
Греота је мене проћи
Мене слепу и невољну. 85
