Драго се расрдило



   

Драго се расрдило

Сади ружу насред Новог сада.
О ружице, жалости моја!
Ни те берем, ни те драгу дајем:
Јер се на ме драго расрдило,
Па пролази покрај двора мога, 5
Као робље мимо Турско гробље.



Референце уреди

Извор уреди

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 359.