* * *
Ум за морем, а смрт за вратом
Подигла се једна чета мала,
Малена је, ал’ је огњевита,
Пред њоме је барјактаре Мујо,
Барјак носи, Турски попијева:
„Тешко томе, ком' на конак дођем! 5
„Заклаћу му вола испод кола,
„И заклати овна испод звона;
„Искаћу му вина од три љета,
„И ракије од четири љета;
„И то би му мали јади били, 10
„Без невјесте вечерати не ћу,
„Вез ђевојке сан боравит’ не ћу.”
Тек то Мујо у бесједи бјеше,
Пуче пушка из горе зелене,
Добро Муја бјеше погодила: 15
Међу токе у прси широке,
Паде Мујо у зелену траву,
Јунак њему из горе говори:
„Хоћеш, Мујо, лијепу ђевојку?
„Ето тебе лијепе ђевојке, 20
„А ђевојке зелене травице.”
center> Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 501-502.
