* * *
Ти си моја свакојако
Ој девојко, душо моја!
Оћеш ли ми љуба бити? —
Не будали, млад јуначе!
Од тог не ће ништа бити;
Волим ићи ја у крчму, 5
Па се створит' златном чашом,
Него твоја љуба бити. —
А ја јунак млади крчмар,
Па ћеш опет моја бити. —
Не будали, млад јуначе! 10
Од тог не ће ништа бити;
Волим ићи у кавану,
Па се створит' златан филџан,
Него твоја љуба бити. —
А ја јунак кавеџија, 15
Па ћеш опет моја бити. —
Не будали, млад јуначе!
Од тог не ће ништа бити;
Волим ићи ја у поље,
Па се створит' препелицом, 20
Него твоја љуба бити. —
А ја јунак итри ловац,
Па ћеш опет моја бити —
Не будали, млад јуначе!
От тог не ће ништа бити; 25
Волим ићи ја у море,
Па се створит' белом рибом,
Него твоја љуба бити. —
А ја јунак танка пређа,
Па ћеш опет моја бити. 30
Ил' ти тако, ил' овако,
Ти си моја свакојако;
Ил' ти тамо, ил' овамо,
Ти си моја, од' овамо.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 450-451.
