Виша је гора од горе

Виша је гора од горе,
Највиша Ловћен планина;
У њој је трње и грабље,
У њој су сн'јези и мрази
У свака доба годишта;
Виленски у њој станови,
Свеђ' виле танце изводе;
Јунак ми коња јездаше,
Предрагу срећу искаше;
Виле ми њега виђеше,
Јунака сташе дозиват':
„Овамо свраћај, јуначе!
„Твоја се срећа родила,
„Сунчаном ждраком повила,
„Мјесецем сјајним гојила,
„Зв'јездама сјајним росила.“