* * *
Клетве дјевојачке
Умре Конда једини у мајке
Жао мајци Конду закопати,
Закопати далеко од двора,
Већ га носи у зелену башчу,
Те га копа под жуту неранчу. 5
Свако га је јутро облазила:
"Сине Конда, је л' ти земља тешка?
"Ил' су тешке даске јаворове?"
Проговара Конда из земљице:
"Није мени, мајко, земља тешка, 10
"Нит' су тешке даске јаворове,
"Већ су тешке клетве дјевојачке:
"Кад уздишу, до Бога се чује;
"Кад закуну, сва се земља тресе;
"Кад заплачу, и Богу је жао." 15
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 287-288.
