* * *
Она је моја, те моја
Под ноћ пођо низ поље,
О јагње моје! низ поље,[1]
Низ зелене ливаде,
За мном приста девојка,
Обазре се, реко јој: 5
"Врат' се натраг, девојко;
"Пред нама је горица
"И студена водица,
"Сешћемо се љубити,
"Љубећи се грлити, 10
"Грлећи се заспати;
"Злотвор ће нас видети,
"Мајци ће нам казати,
"Мајка ће нас карати,
"Карајући избити. 15
"Карај је, мајко, не карај;
"Удри је, мајко, не удри:
"Она је моја, те моја."
|
|
Референце
- ↑ Овако се припијева уза сваку врсту.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 449-450.
