А најпосле, ја не марим зањга

* * *

 

А најпосле, ја не марим зањга

Другарице. мог драга сестрице!
Поздрав' брата, и пољуби за ме:
Упитај га, што се срди на ме;
А најпосле, ја не марим зањга:
Има доста горе несјечене, 5
И господе младе нељубљене;
Злату ће се кујунџија наћи,
И мени ће мој суђеник доћи.

---

Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 392.