Шуичкиња Мара

---

Шуичкиња Мара
(из Сиња)

Пасла овце Шуицкиња Мара
У Шуици^[1] повр Малована,
Шњом пореде два чобана млада,
Петар једно, а Никола друго;
Петар вели: „Дивојка је моја."
А Никола: „Није, вече моја.“ 5
А вели им Шуицкиња Мара:
„Оба млада, оба мени драга,
„Оба липа, жива мајци била!
„Један стани навр Малована,
„Други стани надно Малована, 10
„Ја ћу млада насред Малована;
„Кад вам манем срмари марамом,
„Потрчите оба упоредо,
„Који прије дотрчи у крило,
„Онога ће бити дијевојка; 15
„Који посли, дат ћу му мараму."
Стаде Петар навр Малована,
А Никола надно Малована,
Млада Мара насред Малована,
И ману им срнари марамом, 20
Потрчише оба упоредо.
Петар црче, мало не домаче,
Мртав Нико дивојци у крило.
Кад видила Мара дијевојка,
Да су мртва два јунака млада, 25
Узимала ноже Николине,
Себе ножи у срце уд'рила,
Паде мртва шњима напоредо. ^[2]
Ал' је мало вриме постајало,
Закукаше до три кукавице: 30
Једна кука јутром и вечером,
Друга кука, кад јој на ум падне,
Трећа кука нигда не пристаје;
Која кука јутром и вечером,
То је мајка Маре дијевојке; 35
Која кука, кад јој на ум падне,
То је стара Петрова маћија;
Која кука, нигда не пристаје,
То је стара Николина мајка.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

1. Жена, од које сам ову пјесму преписао, одговорила ми је, да је Шуица негдје у Босни планина, а Малован брдо у њој, но поп Павле Карано – Твртковић увјеравао ме је, да је Шуица село и крозањ поток, а Малован ондје планина.
2. Ја сам казао у Даници за годину 1834., како се у Србији приповиједа, да се ово догодило у Космају; и неисказано сам се обрадовао, кад сам накрај Далмације и пјесму о овоме нашао. — За ово посљедњијех 11 стихова, одавде до краја, готово би се могло рећи, да су овдје додати по другијем пјесмама (као н. пр. по 597).

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 573-574.