Опет трврђа у вјери
(Т*)
Шт' оно цвили у Гламочу граду?
Ил' је вила, ил' је љута гуја?
Нит' је вила, нит' је љута гуја,
Већ је оно Емина дјевојка;
Ако цвили, јест јој за невољу, 5
Јер је бане Емку заробио,
Хоће бане да прекрсти Емку,
А не ће се Емка да прекрсти,
Воли скочит' низ бијелу кулу.
Она вара бана каурина: 10
"Стан' почекај, бане каурине,
"Док ја одем на горње чардаке."
Оде Емка на горње чардаке,
Она гледа са бијеле куле.
Угледала свога бабе дворе 15
И код двора бијеле мејтеФе,
Па говори Емина дјевојка:
"Бабин дворе, мој велики јаде!
"Мој мејтеФе, мој велики страху![1]
"Доста ти сам страха поднијела, 20
"Док сам ситну књигу научила."
И савила б'јелу антерију,
Заборави саџбаг у косама,
И скочила низ бијелу кулу,
Запео јој саџбак за мушебак, 25
Објеси се Емина дјевојка.
Висила је недјељицу дана,
Док су Емки косе обагњиле,
Она паде у зелену траву,
Скочио се бане каурине, 30
Мртву бане Емку обљубио;
Укопао Емину дјевојку,
Над Емком је тубре начинио,
По тубрету злаћене јабуке.
Није прошло ни недјељу дана, 35
Над Емком је нурак прогорио,
Више главе нурак прогорио,
Ниже ногу нурак прогорио;
Гледала је остарила мајка,
Узе ноже, отрже синџире, 40
Па удара себе у срдашце,
И умрије, жалосна јој мајка!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
