* * *
Тужба и клетва на мајку
Девојчице ружичице,
Ружо румена!
Што ти са мном не беседиш,
Уста медена? —
Ја би с тобом беседила, 5
Не смем од мајке, —
А гди ти је твоја мајка?
Не било ти је! —
Ено ми је у градини
Гди невен бере; 10
Увенуло њено срце,
К'о што је моје!
А моје је увенуло,
Већма не може.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 441-442.
