* * *
Не отимљи, већ ме мами
Бога моли младо момче:
"Дај ми, Боже, златне роге
"И сребрне парошчиће,
"Да прободем бору кору,
"Да ја виђу, шта ј' у бору." 5
Вог му даде златне роге
И сребрне парошчиће,
Те прободе бору кору;
Ал' у бору млада мома,
Пак засија, кано сунце. 10
Њој говори младо момче:
"Ој чујеш ли, млада мома!
"Просио б' те, не даду те;
"Мамио б' те, поћи не ћеш;
"Отим'о б' те, сам не могу." 15
Ал' говори млада мома:
"Ој Бога ми, млад јуначе!
"Не проси ме, не даду ме;
"Не отимљи, погинућеш:
"У мен' има девет браће, 20
"И толико братучеда,
"Кад појашу вране коње,
"А припашу бритке сабље,
"Пак накриве вучи-капе,
"Страота је погледати, 25
"А камо ли дочекати;
"Гријота је погинути,
"А срамота побјегнути;
"Већ ме мами, ја ћу поћи."
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 379-380.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.11.