Опет то, мало друкчије (Марино правдање)

* * *


 

Опет то, мало друкчије

(Из Рисна).

Мајка Мару преко мора звала:
„Шћери Маре, јеси ли опрала?" —
„Нјесам, мајко, јоште ни почела." —
„Кучко шћери, да што си чинила?" —
„Мајко моја, дробну ружу брала." — 5
„Кучко шћери, куда си је ђела?" —
„Мајко моја, три в'јенца савила." —
„Кучко шћери, коме си их дала?"
„Један, мајко, милу брату моме;
„Другога сам низ воду пустила, 10
„И ладну сам воду заклињала:
„„Носи, водо, мог зеленог в'јенца,
„„Донеси га у Млетке бијеле
„„А на руке милу драгу моме;""
„А трећи сам себе оставила!" 15

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Извор

  • Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 248-249.