Жалосни дјевер
Оиноћ мени кара хабер дође,
Кара хабер, а у кара доба,
Да се моја драга препросила;
Да за кога, ни по јада мога.
Већ у село за мог побратима, 5
Мене побро у дјеверство зове;
Како ћу јој тужан дјевер бити!
Кад јој станем чашу наздрављати,
Ил' ћу рећи: здрава, снахо моја.
Ил' ћу рећи : здрава, драга моја? 10
Ако рекнем: здрава, снахо моја,
Ја не могу срцу одољети;
Ако л' рекнем: здрава, драга моја,
Мом ћу побру вољу покварити.
Јади поћи, а двоји не поћи; 15
Ал' ћу поћи, макар ћу не доћи.
[Iа 52.]
|
|
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 409-410.
