* * *
Фалисава и стар дједина
Фалила се Фалисава:
„Не ћу стара ни брадата.
„Веће млада голобрада."
То зачуо стар дједина.
Он обричи б'јелу браду. 5
И обоји те брчине,
Пак он оде Фалисави:
„Срце, душо, Фалпсаво!
„Ево теби голобрада."
Запроси је, испроси је, 10
Одведе је своме двору.
Кад је било од по ноћи,
Говорио стар дједина:
„Фалисаво, душо моја!
„Простри мени покрај пећи, 15
„Покрај пећи, а на врећи."
Осјети се Фалисава,
Набра њему страну смиља.
Страну смиља и босиља.
Привали му уз леђине, 20
Па побјеже Фалисава,
Оде право своме двору.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 311.
