* * *
Дјевојка је имање до вијека
Седи мома у градини,
Бразду бразди, воду мами,
Да намами у градину.
Да залива рано цвеће,
Рано цвеће, бел босиљак, 5
Бел босиљак, жут каранФил.
Где браздила, ту заспала:
Вргла главу у босиљак,
Вргла руке у каранФил,
Вргла ноге у водицу, 10
Покрила се танком крпом;
Избила је ситна роса,
Као летњу препелицу,
К'о јесењу лубеницу.
Отуд иде лудо младо, 15
Лудо младо нежењено,
Увати се за два коца,
Па прескочи у градину,
Па говори лудо младо:
"Да л' да берем киту цвећа? 20
"Да л' да љубим младу мому?
"Кита цвећа мал до подне,
"Млада мома мал до века."
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 346.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.23.
