Додатак:Зборник Никше Рањине
ЗБОРНИК НИКШЕ РАЊИНЕ уреди
ПЈЕСНИ ШИШКА ВЛАХОВИЋА (МЕНЧЕТИЋА) уреди
ИНЦИПИВНТ СИГИСМВНДИ МЕНСИИ, ПАТРИТИИ РАГВСИНИ, ЦАРМИНА.
- 1. Који чтиш сеј пјесни
- 2. Ако је исповис сваку злед ка чисти
- 3. Зовијеше зора дан а славно пролитје
- 4. Перену стрилицу обрати у милос
- 5. Што ми је, не вим ја, ни познам чим бољу
- 6. Очи ме, тужите, јер вас се плач прима
- 7. Зач правде, мој Боже, љубави овој ни
- 8. Ставил сам суначце име ја тој вили
- 9. Што има бит ово што нигда прî не би?
- 10. Гди је ово суначце?
- 11. Зач ову, ружан цвит, прослављам сваки дан?
- 12. Гиздава ружице, тако ти живота
- 13. Свитовна по себи изврсна нî липос
- 14. Тко златом опреде косице на глави
- 15. Вишњи Бог на неби, владалац од звизда
- 16. Слишите ови суд, молим вас за љубав
- 17. Ову рич свак, Боже, море чут и рити
- 18. Прибијела ружице, молим те љувено
- 19. Камо се тко влада, камо се тко суди?
- 20. Жељно ме повенут учини љувен стрил
- 21. Ово свак говори, најлише разуман
- 22. Ако ћеш, суначце, да те се оставим
- 23. Тко жели нову ствар да чује сад ходи
- 24. Кад живот мој пође на службу љувену
- 25. Коликрат узбијесни, госпоје, мој разум
- 26. Мнити ће ткогоди, ову вил гди слављу
- 27. Гиздава диклице, тако ми здраву бит
- 28. Нигдар ме, суначце, неће јад оставит
- 29. Ову вил суначце могу зват и велит
- 30. Молим те, розице, рачи ми рећ хрло
- 31. Да можем ја теби изрећи, суначце
- 32. Слиши ме свак сада, слиши ме тко суди
- 33. Тако ми младости, госпоје од госпој
- 34. Свак мени забави гди дају свит људем
- 35. Ако је оно створ разумни што сцине
- 36. Ако си гди они знат ки си добра рад
- 37. Толико ни поље уресно с пролитја
- 38. Кад твоју гди липос замирих, суначце
- 39. Крунице повита, џиљу мој гиздави
- 40. Скрила је тај за цвит два личца весела
- 41. Тко море да мучи гди се 'е рич вазела
- 42. Ово ја ку желим јакино срдачце
- 43. Поваздан ја плачем, ма кад ноћ угледам
- 44. Не вим ја ини лик овојзи љубави
- 45. Ову ја од људи чују рич сваки час
- 46. Гди можем да поју, носећи срдачце
- 47. Ако је и с штетом и с вел'јом бољезни
- 48. Ова рич одвика вину се говори
- 49. Све мољу Богу се је ли гди судац прав
- 50. Прави ми, мој Боже, нека те прославју
- 51. Свак овди приступи погледат љувено
- 52. Покли сам одлучен, од шта Бог избави
- 53. Ако је на неби овакај љепота
- 54. За мене цвитак нî ни друге радости
- 55. Да буде јур страсна љепости овај вил
- 56. Мој венче зелени и круно весела
- 57. Зло не вим ја веће неголи слузи кад
- 58. Погледај свак хрло гди је овај пустила
- 59. Што веће да живу? Сад је смрт за мене
- 60. Суначце у литу има врућ толи зрак
- 61. Да већма замами овај ме срдачце
- 62. Покли плач, суначце, видиш мој и тужбу
- 63. Помисли, ружице, мој цвите свих госпој
- 64. Мој Боже, Боже мој, молим те за радос
- 65. Све одкле грем дресел, вапије разбор мој
- 66. Зец тјеран од хрта, по пољих јур биже
- 67. Свакому све, Боже, а мени, што виђу
- 68. Слиши ме тужице, уресна ма круно
- 69. Једа је дај сада пришал рок, суначце
- 70. Слуга се твој вољу нег цар зват у сај хип
- 71. За вирно служен'је прид оном од госпој
- 72. Помоз' ми цвилити свак жеље љувене
- 73. Молим те, цвите мој, јакино госпоју
- 74. Закон је љувени да вирно тко служи
- 75. Досада љувен стрил не ћутих срдачцем
- 76. Присвитла госпоје која сјаш суначцем
- 77. Је ли тко на свити да овом љубавју
- 78. Све чловик што тужи (говоре да је тач)
- 79. Вели се јер огањ толику има моћ
- 80. Одкуда сад ова Бога дил изиде?
- 81. Пријал бих за службу у плату од ове
- 82. Прјеђе ће суначце у исток западат
- 83. Ако ме не љубиш, мој венче избрани
- 84. Јес нарав летушта (ово је ње зламен)
- 85. Створи Бог крјепостју звир ке вид не сведа
- 86. Што теби за радос да моју видиш прит
- 87. При него ја пођу другојзи послужит
- 88. Не вим ја гди стоје уздиси без броја
- 89. Не мњу да познаје још овај од госпој
- 90. Позри свак уреда на славну вил ову
- 91. Сцијенећи у мени тко зађе далече
- 92. Приславна госпође, рачи ми рећ овој
- 93. Вазми ме за слугу, присвитло суначце
- 94. Молим те, ружице, мој венче гиздави
- 95. Станимо, љубави, гледати вил ову
- 96. Примили Блажу мој, молим те ову ствар
- 97. Ника вил изиде јакино суначце
- 98. Сличнију под неби, вило, ствар не виме
- 99. Присвитло суначце, прави ми за радос
- 100. Што Јудит госпоја кон твоје љепости
- 101. Гди ми ће вил ова што веће сатворит
- 102. Перице, у крилу извидај сокола
- 103. Змија се находи, - ово је истина
- 104. Славе ја младости инојзи јур не дам
- 105. Овди нам у коли нику вил Бог изда
- 106. Не могу не славит тебе ја, суначце
- 107. Сви ловци ки звири за корис не лове
- 108. За вел'ју доброту ку сцијењах у овој
- 109. Дај ми се за милос, госпође, видити
- 110. Море ли бит радос толика на свиту
- 111. Ово ти знам рећи: на моју моли смрт
- 112. Не вим те одкли ја зачет јур славити
- 113. Нека је друзим све иман'је од свита
- 114. Слишите ники глас и чујте Бога дил
- 115. Рец'те ми Бога дил како ће радости
- 116. Ја не вим која чес толику моћ има
- 117. Ово је ники дан, слободно могу рит
- 118. Не могу не жалит тебе цвит од госпој
- 119. Позирам по танцу, од кога госпоје
- 120. Коликрат, госпоје, вирно ти послужих!
- 121. Мнећи ја, госпође, да неће потужит
- 122. Зашто ја не умрих, госпође од госпој
- 123. Нер тко је срцем лав и камен у себи
- 124. Не бî ли, госпође, гди веће ка младос
- 125. Ако ћеш, цвите мој, за мене што створит
- 126. Мру, жељом живећи, сваки хип а не дан
- 127. Поколи, госпоје, нећеш ме за слугу
- 128. Разми смрт једину ја не вим зло веће
- 129. Макар тве да увик не виђах младости
- 130. Изнесе ова вил свој образ гиздави
- 131. Прави ми, суначце, госпоје од вила
- 132. Много сам у тузи разлици ја болил
- 133. А што је живот мој одкли знам љубезан
- 134. Не мњу мед од пћела да има туј сладос
- 135. Госпође гиздава, пуна све радости
- 136. Присвитла госпође, нека знаш увику
- 137. Дуго ја походим у жељах, госпоје
- 138. Прибијела ружице, тако ти радости
- 139. Ако ћеш да сам зван, госпође, блажем све
- 140. Тко није весел сад камен је, нî чловик
- 141. Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар
- 142. Ну ми се умоли, присвитло суначце
- 143. Већа се, мњу, радос, госпоје, не вели
- 144. Љувена крјепости, каж' моћи теј твоје
- 145. Велми се крив прави и тогај суд чека
- 146. Кад годи, ружице, замирим урес твој
- 147. Вите, ме срдачце желећи умира
- 148. Што ћете да поју, коју ли пјесанцу
- 149. Молим те, суначце, да мене не згубиш
- 150. Ово је џиљ били, ово је сва слава
- 151. Моћно т' ме одскора овај вил прихини
- 152. Ако ћеш, ружице, да јоште поживу
- 153. Молим те љувено, мој венче гиздави
- 154. Једа је наредно небеском крипости
- 155. Молим те госпођу, не буди срдцем лав
- 156. Сваки виш ловац запрегне на ждрилу трудној звири
- 157. Свитлостју липос просину, кад приде танци вила
- 158. Ох, што се не чуди заједно са мном сад
- 159. Слави свак из гласа ову вил гиздаву
- 160. Нека смрт у муках оћутим до мал хип
- 161. Сва рајска гледајте у овој госпоји
- 162. Толику бољезан, госпоје од госпој
- 163. При бих знал суначце кад зађе гди стоји
- 164. Да могу животом издворит овуј вил
- 165. Што сцијениш, госпоје, реци ми за радос
- 166. Не крије злат пјенез скуп чловик толикој
- 167. Слатко ти је љубав рит, ну тој ње име нî
- 168. Слишите, младости, слишите, госпоје
- 169. Велику т' има чес, велику т' моћ има
- 170. Мој цвите румени, реци ми овуј ствар
- 171. Тко ће знат љувен стрил погледа' свак лице
- 172. Госпође, слиши ме: толику слас има
- 173. Тако ми љубави, не вим ја чеса дил
- 174. Хоћу се, госпоје, помамит за сладос
- 175. Бог мене чловиком на свиту сатвори
- 176. Присвитло суначце, тако ми здраву бит
- 177. Присвитло суначце, ти с' моја госпоја
- 178. Госпође и круно, у твојо' љепости
- 179. Камо се тко прави
- 180. Суначце, умиру несмирном жељом ја
- 181. Рачи ми рећ за хар како би, суначце
- 182. Како мож, ружице, одолит срдцем тој
- 183. Живот мој не жели, госпође, ину чес
- 184. Не виђу тај урес, не виђу туј липос
- 185. Колицих видит јес које бих могал рећ
- 186. Да би ми говорил, мољу те, цвите мој
- 187. Укажи, диклице, твој позор гиздави
- 188. Јак трави од поља притужи суначце
- 189. Помоз' ми свак тужит, кад ову од госпој
- 190. Слиши ме, ружице, ер ти ћу сад правит
- 191. Крозашто, ружице, не помниш за мене
- 192. Тко је ова, Бога дил рец'те ми да ју вим
- 193. Коли сам у тузи љувеној болио
- 194. Гди годи личца два изрази овај вил
- 195. Ово ка достоја да ју свит прослави
- 196. Приславну овуј вил погледа' хрло свак
- 197. Што ловац лук и стрил, кад у лов гре, носи
- 198. Прибијела ружице, мој џиљу гиздави
- 199. Чудне ти је липости овај вил гиздава
- 200. Да ме све несрјеће од свита тирају
- 201. Сада се зват могу и честит и блажен
- 202. Мисал ми заноси
- 203. Макар свит да стане, тер што ће говори
- 204. Молим те, ну ме чуј, тако ти радости
- 205. Могу ли да не мрем сваки час љувено
- 206. Молим свих ки слише од ових пјесни глас
- 207. Ако нî ово ман речено, суначце
- 208. Мисли се злој не дах, смрт макар да видим
- 209. Никоје весел'је ови свит сад има
- 210. Мени ја кад стављен оћутих на глави
- 211. Море се зват камен и мрамор студени
- 212. Мореш ли, суначце, изустит рич једну
- 213. Слатко ме задости овај вил позире
- 214. Доколе ја жељах видити вил ову
- 215. Приђе бих знал, Боже, што је сад на неби
- 216. Китице, ти пођи, доколе пођу ја
- 217. Нека знаш, суначце, очито умиру
- 218. Желећи ову вил љувено да здружу
- 219. О славна липости свитља нер суначце
- 220. О слава од госпој, анђелска липости
- 221. Дој, вишњи мој Боже, велику т' има моћ
- 222. Све би се чловиком вазело говорит
- 223. Дража је видити, липша нер суначце
- 224. Под небом ствар већу не желим ни питам
- 225. Покли т Бог да крипос, ружице, на сај свит
- 226. Гласом ја дан и ноћ призивам крјепости
- 227. Што ћу рећ, ружице, покли ме нећ слишит
- 228. За љувен разговор стојах ја у сјени
- 229. Драже нî чловјеку послушат нер мени
- 230. Госпође, за мене говорит нî пјесни
- 231. Зачух свак гди слави, диклице примила
- 232. Не могу бити здрав, госпође гиздава
- 233. Бисере гиздави, бисер те свак зове
- 234. Мнил не бих нигда ја да они лип образ
- 235. Много мож, госпоје, мој венче весели
- 236. Онојзи ку слиђу нî бирек задости
- 237. Нер тко је камен'је, а свак би могал рит
- 238. Молим те, суначце, немој ми зазрити
- 239. Молим се једну ствар твојојзи радости
- 240. Молим те, суначце, промисли штогоди
- 241. Госпође, зач просиш јер ми су тужице
- 242. Онојзи ку љубим рекох ја уз тужбу
- 243. Слатко ме овај вил позире очима
- 244. Помисли, ружице, што створи јучера
- 245. Одколе не скрива овај вил свој урес
- 246. Не могу не славит дан и ноћ вил ову
- 247. Свемоги мој Боже, молим те, ако глас
- 248. За службу сваки час погледах радости
- 249. Што тужих, тој доста! одколи живот мој
- 250. Уресна крунице, сва драги каменак
- 251. Слиши ти ки не мож слишат ме радости
- 252. Они се весели, они се зове благ
- 253. Ако ми тко жели од дразих чут радос
- 254. Чловиче, никога толико срчано
- 255. Реци ми, ружице, јеси ли без мене
- 256. Кад личце румено овејзи од госпој
- 257. Слађу рич чут ни рећ љубави не праве
- 258. Видити тко жуди што могу небеса
- 259. Тко жели свитал рај да гледа на свити
- 260. За друго вил ову живот мој не обра
- 261. Бирек зна овај вил јер злате ње косе
- 262. Блажени час и хип
- 263. Који су у рају чудно се веселе
- 264. Ако тî прî пође, кому ћеш мене оћ?
- 265. Честит ти прстенчац, госпође од свих вил
- 266. Ако још доброта небеска рај стјече
- 267. Мој цвите избрани, имам ти хар носит
- 268. Помисли, суначце, о венче бисеран
- 269. Соколе гиздави, прилијепа птичице
- 270. Кад ова изиде истоку протива
- 271. Заповид од виле обслужих, ствар малу
- 272. Велми се веселих овому дневи ја
- 273. Што је тој, госпође, реци ми за радос
- 274. Кад пустиш косице, диклице гиздава
- 275. Од тебе, суначце, када ја счеках дар
- 276. Кад види овај вил, која је суначце
- 277. Једном се ја справљах на нику радос поћ
- 278. Присвитла госпође, тако ми живота
- 279. Слатко се весели живот мој, суначце
- 280. Присвитла од госпој, тако ми живота
- 281. Гди си ти, камо си који знат све си рад?
- 282. Камо се тко вели да није Бог ни рај?
- 283. За љубав јур вел'ју, госпоје, и за хар
- 284. Што има бит ово, прави ми за твој стрил
- 285. Докли те, суначце, младос мâ не здружи
- 286. Нику сам госпоју изабрал служити
- 287. Истом ми заповиђ а не мол', цвите мој
- 288. Мој танче љувени, велми те ја мољу
- 289. Суначцем виђу сја ника вил у танци
- 290. Рећ ми се јур хоће, ну ме је, цвијете, срам
- 291. Присвитло суначце, вишњи Бог учини
- 292. Када Бог ови свит одлучи прославит
- 293. Тко счека даром дар, мој цвите весели
- 294. Имам ја госпођу пуну све радости
- 295. Два драга, дим управ, један се могу рит
- 296. Кад види овај вил уцвиљен да сам ја
- 297. Чух гди се сповида да лијепим косами
- 298. Ако се истина вирује сад моја
- 299. Избрана госпоје, мој цвите румени
- 300. Слиш' моју свак младос гди цвили сваки час
- 301. Нî ми сад живот мој на памет, ружице
- 302. Већи се јур прирок чловику не створи
- 303. Јак срце од лава, такођер од мене
- 304. Гојил сам један цвит од мога живота
- 305. Од ове тко срјеће већма је надиљен
- 306. Говоре јур друзи: "Нî веће жалости
- 307. За мало вримена што постах на двори
- 308. У вел'јих јес тугах тко је бил прјеђе благ
- 309. Јурве ми љувена бољезан дотужи
- 310. Молим те, ружице, погледај на мене
- 311. Слиши свак тко скровно не држи потаје
- 312. Ако је који труд што желим имати
- 313. Још могу рит овој: јес мене тко љуби
- 314. Што живих у муках, намирит мишљу ја
- 315. Немој да говору, мој џиљу
- 316. Јакино тко венчац ружицом укреси
- 317. Што има бит, Боже, да ова ка је цвит
- 318. Ово су дви звизде, ово два суначца
- 319. Завидос која бди како страж дан и ноћ
- 320. Велми се чуду сад како ме просиш тој
- 321. За веле вримена не служих ку служу
- 322. Тко вас је, госпође, љепотом написал?
- 323. Сви ки сте у танцу, тако вам радости
- 324. Онај вил ку љубљу поручи један дан
- 325. Могу рећ праведно, од моје младости
- 326. Сву тугу приљуту од свита забудем
- 327. Говору праведно да мојој младости
- 328. Зач имаш злу вољу, мој цвите румени
- 329. Све забих тужице од моје младости
- 330. Молим вас свих окол, немојте зазрити
- 331. Пјесанце, кад будеш на скуту тој фрави
- 332. Позри свак, дим управ, међ нами суначце
- 333. Нека тој добро виш, не сцињу већи дар
- 334. Љубица, припрос цвит, ну липо зач воња
- 335. Ну памет постави, гиздава госпоје
- 336. Могу рећ, одкола знам што је свит ови
- 337. Слиши ме за љубав, молим те, суначце
- 338. Грлица, једна звир, кад згуби јур друга
- 339. Прави ми, ружице, смирно те ја молим
- 340. Сâм се сам ја забил јес' ли ти он цвитак
- 341. Одкуд мњах да ме ће огријат суначце
- 342. Притрпих велик труд за твоје почтен'је
- 343. Прјеђе мњах умрити, присвитла од госпој
- 344. Докле је живот мој, да т' весел не стоју
- 345. Богме ти умира твој слуга, суначце
- 346. Свакојзи немоћи чловика нездрава
- 347. Да живу сто годин како струц тврд и здрав
- 348. Слиши, свитло суначце, које туге с бољезни
- 349. Од моје госпође кад чују име ја
- 350. Зло ти је зла обичај, на виру зло вел'је
- 351. Тврђи је нере лав, тврђи је нер ками
- 352. Ако је паклен труд с толиком бољезни
- 353. Свака птичица жалосно ка поје
- 354. Ника вил цвит види у мене жут; затој
- 355. Какав је овој ред ки живот мој обра
- 356. Дој, Боже, погледај, ки дијелиш радости
- 357. Свак мене остави, покли сам остављен
- 358. Не сцијени зло веће на свити моја свис
- 359. Камо се тко праве да љубав и ње стрил
- 360. Приблажен тко би знал свршен'ја од ствари
- 361. Ако тко пожели чут моје добро кад
- 362. Кад та вил дотече, пружив се јак змија
- 363. Сада се јур ташто не звони ни поје
- 364. Ако сам тој рекал, мој џиљу гиздави
- 365. Кад видим гди радос од ове ку служу
- 366. Узможна госпође, тко милос ку жуди
ТРИ КЊИГЕ ПЈЕСАМА ШИШКА МЕНЧЕТИЋА уреди
ЕИВСДЕМ СИГИСМВНДИ, СИМЕОНИС МЕНСИИ ПАТРИТИИ РХАЦЦВСАНИ ФИЛИИ, ЦАРМИНВМ ЛИБРИ ТРЕИС.
ПОЧИЊЕ ПЈЕСНИ ШИШКА ВЛАХОВИЋА.
ЛИБРО ПРВО.
- 367. За веле вримена од моје младости
- 368. Присвитла од госпој, да буде живити
- 369. Бисерни цвите мој, бисером свак зове
- 370. Зач скриваш свој образ од мене, цвите мој?
- 371. Кроћахта диклице, тако ти радости
- 372. Да знате, љувени, све љуби живот мој
- 373. Пале ме срдачце твоја два позора
- 374. Нека знаш, ружице, мени су с бољезни
- 375. Жалосна мâ младос, ка покој не има
- 376. Јак трудан јеленчац пожели водице
- 377. Нека знаш, диклице, жеља ми дотужи
- 378. Кроћахта диклице, ако ћеш славити
- 379. Млађахта диклице, прî него бîх узрил
- 380. Кад годи, суначце, помислим на твој плач
- 381. Кад би имал цвит ови лип мирис јак помас
- 382. Колико разблудно овај вил путем гре
- 383. Коликрат говору, госпође, с ким на збор
- 384. Томе твом липости, диклице гиздава
- 385. Прави ми, цвите мој, покле ми с' госпоја
- 386. Кроћахта диклице, стиру се, дим управ
- 387. Ако се напуно мном бринеш и болиш
- 388. Не љубим, дим управ, нер венем, суначце
- 389. Кад бих ја теби драг како си ти мени
- 390. Како се одправљаш, присвитло суначце?
- 391. Колику има моћ липос тва, госпоје
- 392. Колико живот мој не мислиш растворит
- 393. Ова ће још дикла бит мнозим с тужице
- 394. Мени јур од нова нî веће погодје
- 395. Прикрасна диклице, кад стану позират
- 396. Кад та вил уз пјесан на прозор изиде
- 397. Горчи је живот мој, ох, винче бисерни
- 398. Вим да мој разговор Купидо сам не ви
- 399. Кад тај вил одлучи смилит се на мене
- 400. Коли се он блажен и честит још прави
- 401. Како се без себе не море живити
- 402. Кад видих госпоју на росној травици
- 403. Хрло тец' и свемог тко није досле вил
- 404. Видиш ли, Љубави, туј вилу међ свима
- 405. Кад би ум тко ставил на ову ку жељу
- 406. Како ће да пођу? што памет не ставе
- 407. Кад та вил дотече за милос ку двору
- 408. Када се обазре овај вил около
- 409. Озри се вил ова за дику уокол
- 410. Ову рич свак вели: не мало тко има
- 411. Кад међу госпође ова се пригоди
- 412. Молим те, ружице, озри се на ме сад
- 413. Млађахта диклице, тако ти љувезни
- 414. Да сцијеним јер мене слободит море смрт
ЛИБЕР СЕЦВНДВС
- 415. Гди се је сада дил свак, да му говору
- 416. За љубав од ове смамит се гди нећу
- 417. Кад једном с том вилом стах да се раздилим
- 418. Чуда су скровена, чудне ти је нарави
- 419. Слави свак вил ову, хвали свак ње урес
- 420. Срчани мој друже, с тебе ми сунце сја
- 421. Слађу ствар на свити не видих, дим управ
- 422. Каде ме заупи тај вила јелинком
- 423. Анђелски танца међ нами једна млађахта вила
- 424. Што само ја жељах очима видити
- 425. Кад бих ја теби лик, како си ти мени
- 426. Имам ја сад смилос прстен злат да сам зван
- 427. Нî толи онада Саул краљ весел бил
- 428. Ако сам кому драг, са мном се весели
- 429. Каде се, суначце, намирим у твој двор
- 430. Рачи ми рећ управ тко слишиш мене сад
- 431. Колико да твој двор походит ја зачех
- 432. Ка је тој помама праведних да твориш
- 433. Како ја нисам рад и весел задости
- 434. К оној се одправљам која ме тач обра
- 435. Како свак не хвали теј образ умиљен
- 436. Купидо, ки склада пода се вас сî свит
- 437. Ако ћеш, Стијепо мој, за мене што створит
- 438. Помисли, суначце, крунице од вила
- 439. Кад те вил од госпој мене стрил порази
- 440. Кад та вил угледа гди греду ја хрло
- 441. Велми је трудна ствар за љубав служити
- 442. Кад пусти овај глас из усти јак гримиз
- 443. Кад та вил изиде јакино суначце
- 444. Кад та вил приступи на мјесто скровено
- 445. Ово је пришал рок кад ћу рећ: блажен дан
- 446. Коли је обично гди се је ставила
- 447. Кад грло јур славје овај вил простри ван
- 448. Како ја за радос ово сад не вену
- 449. Ако се благ зове и честит још прави
- 450. Кад види овај вил која је суначце
- 451. Како да на пољу, када је с пролитја
- 452. Како ме страх не би гди бијеше ставила
- 453. Камо се ки жуде лијепу ствар гледати?
- 454. Кад годи споменем, мој Боже, ствар ову
- 455. Како чух да пође госпоја на зелен
- 456. Како да не вену и личцем не блидим
- 457. Ову рич свак вели: не много тко има
- 458. Драго ти је драг бити, драго ти је мила ствар
- 459. Могу рећ: тач слуга ова ме удвори
- 460. Досада нисам вил како се жали драг
- 461. Ово је прилика: старица за пинез
ЛИБЕР ТЕРТИВС
- 462. Слишите, љувени, да вам се потужу
- 463. Отиде суначце, отиде љепота
- 464. Отиде, дим управ, приз море љувен стрил
- 465. Од Бога већу ствар не желим ни вим рећ
- 466. Боже, ки царујеш краљевства небеска
- 467. Тако ми младости, како вас не гледам
- 468. Тко може да гледа немилу ову звир
- 469. Њеки се находи у граду траг сада
- 470. Тко може одолит да личца сузами
- 471. Ово чух говоре гди вели стар и млад
- 472. Али је несрјећа, али је узрок твој
- 473. Које су тужице на твому срдцу сад?
- 474. Купидов лук и стрил проклинам сваки час
- 475. Колико овај вил слађе ме позира
- 476. Од свих је мудрих суд: тко жели што мучит
- 477. Пођ' да је тко уздан у жену, која је
- 478. Држ' овој на памет, чловиче, тер нигдар
- 479. Ако је лип образ у ове младости
- 480. На свити нî с већом, што сунце обасја
- 481. Ох, вишњи Боже мој, горко ти уцвили
- 482. Што сте тач жалосне? што бисте имали
- 483. Која је овој ћуд у семуј чловику?
- 484. Присвитла од госпођ, да ли бî срцем лав
- 485. Сад живот мој обра, одсад се затјечем
- 486. Да ли тој достоју од тебе, госпође
- 487. Тко има у себи милости тач мало
- 488. Не нађох хуђу ствар до данас под неби
- 489. Не најдох зло веће на свиту вас мој вик
- 490. Када бîх вазел ја ову вил слидити
- 491. Кад кога несрјеће одлуче уцвилит
- 492. Како да говору добро ја на љубав
- 493. Како се к образу Божјему одправља
- 494. Колику таји злед ова јур госпоја
- 495. Камо се ки веле да је труд највећи
- 496. Купидо сâм да је! дану је још већа
- 497. Колико да радос згоди се тој вили
- 498. Оштар ти зуб има проклета ненавис
- 499. Ако тко има моћ образ лип гледати
- 500. Колико јес људи, за свих је мени вај!
- 501. Тко буде раздијељен с великом радости
- 502. Кад годи, дим управ, дође ми на памет
- 503. Слатки мој Изусе, смирно те ја молим
- 504. Кому сад не рижу срдачце сви ножи
- 505. Слатки мој Изусе, тач сврúћи свис моју
- 506. О вјерни крстјане ки путем ходите
- 507. Чловиче, тва љубав чини ме с неба сîт
- 508. За мал час ну постој, ти који путем греш
- 509. Омехшај, Изусе, ме срце камено
- 510. О сину Давидов, љубави горушта
- 511. Велми ти је горушта, мој Боже, љубав тва
- 512. Који ће, Боже, суд да ти се за злобе
ЛАВС ДЕО ЕТ ВИРГИНИ.
ПЈЕСМЕ ЏОРЕ ДРЖИЋА уреди
[ПЈЕСНИ ЉУВЕНЕ]
- 513. Гиздава т' јур ника видих да гре вила
- 514. Покле нî ствар ина да сај свит уреса
- 515. Дража је од злата, липша нер пролитје
- 516. Ох, круно придрага, бисерни мој цвите
- 517. Милос сву напуно тад свиту Бог изда
- 518. Желим те поваздан, мој драги бисеру
- 519. Млађахте дивице тер виле гиздаве
- 520. Замукни сва хвала тихога славица
- 521. Ка се је јур вила ајли још госпоја
- 522. Прî може бити лав без лова од звири
- 523. ер липос уреса разумом анђелским
- 524. У чем се тко види, у том је мишљен'ју
- 525. Гди можем да поју, цвилећи срдачцем
- 526. Бисерна с' круница свим диклам од свита
- 527. Ки час те ја видим, ој свитла данице
- 528. Све кеј сам јур слушал лике тер науке
- 529. Вила ка мном влада и мојим животом
- 530. Вило, ка прострили ме прси љубезни
- 531. Гиздаве младости и ви сви остали
- 532. Мниш ли да тај слава у писнех ку поју
- 533. Вишњи Бог, ки влада нас и сва остала
- 534. Перена јур стрила и пламен огњени
- 535. Моје чисто злато, покле ме Бог створи
- 536. Од јеле у гори јур дубак наравни
- 537. Ниткор се не чуди гди тужан усишем
- 538. Љубав ми домори, љубав ми додија
- 539. Љубав јур видим да крипос
- 540. Гиздава мâ круно, мојојзи младости
- 541. Госпође гиздаве, служих дости лита
- 542. Перена златна стрила у прси мене рани
- 543. Перена стрилице, ком смо сви гиздави
- 544. Круно мâ угодна врх свега на свити
- 545. Гди може суначце с небеса погинут
- 546. Пођи ми, розице, к онојзи госпоји
- 547. Гиздава крунице, кроз те м' срце гори
- 548. Јур на те а теби нека т' се потужу
- 549. Ника без имена млађахта госпоја
- 550. Гди су писни за ме нер за оне виле
- 551. Свани ми, свитал дан, ки цафтиш липоту
- 552. Гиздава мâ вило, ка ми с' јак свитли дан
- 553. Ако бих рекал смиљено
- 554. Свакому на сај свит нî боље умрити
- 555. Тамну смрт смишљаје ајли послињи суд
- 556. Кад служби тај неће ка је сва чес моја
- 557. Тко је тач мраморан, рец' ми Бога дила
- 558. За вирно служен'је, ој круно врх вила
- 559. и за њу једину вас венем и блидим
- 560. Придраго сеј лито и сви дни остали
ПЈЕСМЕ ИЗ ПРВОГ ДИЈЕЛА РАЊИНИНА ЗБОРНИКА, КОЈИХ НЕМА НИ У РУКОПИСУ МЕНЧЕТИЋЕВИХ НИ У РУКОПИСУ ДРЖИЋЕВИХ ПЈЕСАМА уреди
- 561. Ах, круно бисерна, твојијем личцем прибилим
- 562. Ако јес истини, мој Боже, ови сан
- 563.
- 564. Ајли се сви силе и велми још муче
- 565. Бисерна крунице, мој џиљу румени
- 566. Блаженство добива тко не да плакати
- 567. Кад пусти тко хрта за веле јур звири
- 568. Када се споменем од тебе слуга твој
- 569. Ћутио би свак жалос ко би видио мене
- 570. Диклицу позирам меу нами у коли
- 571. Дјевојка ходи по зелени трави
- 572. Дјевојка је подранила, ружицу је брала
- 573. Дјевојка је ружу брала по равној ливади
- 574. Да би ми срдачце ледом се смрзнуло
- 575. Долети један глас златима крилами
- 576. Гиздаво суначце, госпође од вила
- 577. Љуб' ме, душице млађахта
- 578. Грлица, ка љуби вирно свога друга
- 579. Грем тужан поваздан цвилећи одвеће
- 580. Гиздаво пролитје собом се дичаше
- 581. Гди може бит тило без душе живећи?
- 582. Глас пуштам смиљено велми вас молећи (Глас пуштам, смиљено велми вас молећи)
- 583. Гиздави мој цвите, мој винче бисерни
- 584. ГЛИУВЕНО дотекох к вили ка ме стриља (Љувено дотекох вили ка ме стриља)
- 585. Горкој ми дресеље приђе из срдачца (Горко ми дресел'је пријеђе из срдачца)
- 586. Гди т' клетве јур бише? Гди је вира твоја? (Гди т' клетве јур бише? гди је вјера твоја?)
- 587. Горчије жалости јесу ли гди кому
- 588. ГЛИУБАВ ми додија, ка се без разбора (Љубав ми додија ка се без разбора)
- 589. I веле тва силос за сваку ствар слове
- 590. Јелинка од луга пас кад га затече
- 591. Израсла је вита јела на бријег Дунаја
- 592.
- 593. Јеси ли смамљено, ме желно срдачце
- 594. Јур по мом хтин'ју знај, вило, нисам здрав
- 595. Леуте мој мили, хоћу те молити
- 596. Ловац ловећи, диклице
- 597. Моја кошутице, криј се по све стране
- 598. Млађахат још не имах ни шеснаес љета
- 599. Молим те, суначце, смилуј се на мене
- 600. Немој да се болим, немој да се тужим
- 601. Нашла 'е храбра дјевојчица у травици спећи
- 602. Несрећа с' љубави кад кому придружи (Несрјећа с љубави кад кому придружи)
- 603. Одиљам се, моја вило
- 604. Овако избране ње ствари разбирах
- 605. Ово сам издалек, круно, к теби пришал
- 606. Ојме, несрићо зла, ојме, немилости
- 607. Ох, вило, ка с' мени јак анђео с небеса
- 608. Ох, звијездо, по пољу морскому чим пловем
- 609.
- 610. Ох тужне сеј пјесни с уздахом сложене (Ох, тужне сеј пјесни с уздахом сложене)
- 611. У број се тим видим обћене болости
- 612. Ох, против љубави је ли гди ко зел'је
- 613. Ово ти он пише ки т' липос и гизде
- 614. Окол срца стриљана круна ми с' чиста злата
- 615. Од свитле данице тко таз би ки сконча (Од свитле данице тко тај би ки сконча)
- 616. Присвитла госпође м', присвитло суначце м'
- 617. Покли ме тирају несриће најпрво
- 618. Поваздан јадовно ја цвилим и тужим
- 619. Плач' ми душа с тилом и живот с срдачцем
- 620. Приславна мâ вило, кад почнем мислити
- 621. Реци ми за милос, зач толи потамнил'
- 622. Све моје весел'је, ти си круна моја
- 623. Све туге од свијета сад скупа находе
- 624. Златима јур слови упиши свак свуде
- 625. Свијетла мâ крунице, молим те љувено
- 626. Славан трг утржи ки ође свитовна
- 627. Сврћи се, коло, спијеваје
- 628. Слатко ме задости онај вил позире
- 629. Ти с' моје срдачце и ти ми с' госпоја
- 630. Вај, да ли сузице и плач мој чемеран
- 631. У руке ти сам дал једном срце моје
- 632. У бриме од зоре отворих очице
- 633. Весели танче мој, молим вас Бога дил
- 634. Вај мени небогу нада све младости
- 635. Вила је мома три вјеначца
- 636. У мени ниједна ствар не има покоја
- 637. Госпо, ка с' у гиздах мој дичан виначац
- 638. Умиру а поју, како куф прибили
ПЈЕСМЕ ДРУГОГА ДИЈЕЛА РАЊИНИНА ЗБОРНИКА уреди
- 639. Ајме, ти почиваш разблудно како хоћ
- 640. Тамну ноћ свак жуди да мирно почива
- 641. Ако се находи ткогоди кон мене (Де суп(ер) цапитуло де ла цастита)
- 642. Покли хоћ да слави младос мâ вавике
- 643. Пођите, ме пјесни, у оне од госпој
- 644. Прави ми, Љубави, видиш ли али не
- 645. Пролитје тко жели срид зиме моћ видјет
- 646. Лук Љубав немила и стриле љувене
- 647. Липости твоје цић, врх свега цић очи
- 648. Лудос те, могу рећ, добива, неборе (Диалогус)
- 649. Коликрат ова вил погледа проћ мени
- 650. Куф како прибили, који се појећи
- 651. Чуди се свак на свијет гди ова неће вил
- 652. Кад небо охолас проломи тер паде
- 653. Кад познаш, госпође, тко туђу ствар држи
- 654. Камо се тко прави
- 655. Камо се ки веле
- 656. Кад има за свој труд бит плаћен тко двори
- 657. Кому се обрати у нарав наука
- 658. Чини ми, суначце, све што мож најгоре
- 659. Чудим се јер сам жив, колик си, суначце
- 660. Ка с' вилам, круно, цвит а дрúга суначцу
- 661. Каје се ноћ и дан и плаче очима
- 662. Коликрат сам себи хотил сам задат смрт
- 663. Камен'ја од горе кимгоди зламен'јем
- 664. Крозач се гнијеваш тач још на ме, мој боре
- 665. Чеса цић, вило мâ тер круно бисерна
- 666. Ками би од горе још имал смиљен'је
- 667. Краљице од свих вил, што твориш? не стој ман
- 668. Кад згледам, суначце, урес твој прилијепи
- 669. Која си ти од вил? Јер познам да с' вила
- 670. Кад годи звире хрт расрчен ухвати
- 671. Чеса ми има дил ову ствар послати
- 672. Каконо за хип мал отворив тко очи
- 673. Чудим се ка сила сили ме и крјепос
- 674. Кроз твоју липоту мнократ сам, госпође
- 675. Кад ми да први цвијет гиздава ова вил
- 676. Купидо, гди ти је моћ и хвале од стрила
- 677. Чудим се ка сила сили ме и крјепос
- 678. Ка ми је не вим злед на срцу и немоћ
- 679. Краљицам госпоје, знаш када стављаше
- 680. Камо се, љувени? позрите Бога дил
- 681. Ка те, мâ госпоје, прави ми, сили ствар
- 682. Чемерни живот мој жеље цић љувене
- 683. Чудим се на милос гди пјесни чине доћ
- 684. Чудим се на сај свијет гди нарав моћ створи
- 685. Крозач ми тој велиш, драг венче повити
- 686. Ћуд имах пјет њекад јак славиц у лугу
- 687. Круно мâ повита, молим те Бога дил
- 688. Краљ да бих бил тер свит под моју да јес влас
- 689. Чудо се виђаше свакому, - чеса дил? -
- 690. Куд годи мој поглед обратим пун вире
- 691. Чудим се дан и ноћ гди, против нарави
- 692. Краљице од свијех вил тер венче повити
- 693. Ако је тко на свијет ван тебе, мој Боже
- 694. Анђелска мâ славо тер венче повити
- 695. Ако ће тко нову изврсну ствар видјет
- 696. Ах, је ли, мој Боже, ван тебе тко на свијет
- 697. Је ли тко на сај свит замјерил икадар
- 698. Никако, љувени, не могу по вас свијет
- 699. Ако ће, венче мој тер круно повита
- 700. Ну чуј плач јадован и сузе без броја
- 701. Колико јес годиш да љуто и врло
- 702. Крунице повита, ну ме чуј гди тужу
- 703. Ако је мени суд да патим довика
- 704. Велико јес вријеме да ника јур вила
- 705. Моћ, мисал и виру и љубав сву ставих
- 706. Слиши ме рич њеку, мој друже гиздави
- 707. Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар
- 708. Је ли, мâ госпоје, ти смисли, право тој
- 709. Срце ме, упивај, тој ти буд' разговор
- 710. Цвит пун све радости најпрви ки ми да
- 711. Кад те, вило драга, на прозор гди видим
- 712. На свити нî с већом, што сунце обасја
- 713. Мој џиљу румени тер славни мој цвите
- 714. Овди је онај вил и круна избрана
- 715. Слуга твој, ки за те тврдо је измучен
- 716. Сад ћу зацић љубави
- 717. Узрок је вил ника да младос мâ вене
- 718. Плачу мој чемерни, с јадовном жалости
- 719. Лава, звир срдиту, у гори говоре
- 720. У срцу мому плач ти, вило, постави
- 721. Цвит пун све радости најпрви ки ми да
- 722. Зовући ја, браче, драго име твоје
- 723. Мој цвите, је ли ствар ку рекох љувена
- 724. Цвит пун све радости најпрво ки ми да
- 725. Изврсна љубави од моје младости
- 726. Заман ће сваки труд за љубав пријати
- 727. Мој брајо, коликрат кле ми се, а заман
- 728. Муче јур све стоји, нер сам ја у тузи
- 729. Слиши мој пун јада уздихај и тужбу
- 730. Истеци, данице
- 731. Ме срце одолит не море горки плач
- 732. Јелу ми јур праве од дуба највишу
- 733. Несрјећан велми би они дан за мене
- 734. Фуњестра тва мени задава велик јад
- 735. Несрјећну му тужбу слишите, љувени
- 736. Доводи на милос цвиљен'је љувено
- 737. Мож ли већ, вило мâ, одолит срцем тој
- 738. Мени је боље, знај, живот оћ на служби
- 739. Тврђи бих камена, да могох одолит
- 740. Ох, моји уздаси срце ти ранили
- 741. Ово сам запантил да вазда утече
- 742. Нут липо коли гре, нут слатко што гледа!
- 743. Уз нике јур двори суначцем идући
- 744. Зором сам ранила на глас од славица
- 745. С брјеменом суначце заходи за гору
- 746. За љувен разговор стојах ја у сјени
- 747. Како мож, ружице, одолит срдцем тој
- 748. Ајме, што ово би, која ли несрећа
- 749. Присвитло суначце, вишњи Бог учини
- 750. Нехарна госпоје, знаш кад ми стављаше
- 751. Плачи свак и цвили, молим вас Бога дил
- 752. Невјерни друже мој, нека те упрошу
- 753. Дража си ти мени нег драги каменак
- 754. Хвала од виле изврсне
- 755. Обраћа бесједу к њој
- 756. Дворећи њеку вил јур ми се дотужи
- 757. Ето ме с' вик дана у свему искусил'
- 758. Ника ме порази, рад нике умиру
- 759. Да т' могу изрећи што ћути срдачце
- 760. Срце ме кроз љубав толи би јадовно
- 761. Тко жуди овди од вас љувену ну крјепос
- 762. Охола која греш нада све младости
- 763. Приславни јес' ли ти прстенак ки с' ме вил
- 764. Прстенче, ки си бил у бријеме минуто
- 765. Јадовне болести и уздаси горући
- 766. Охола која греш твојојзи липости
- 767. Гиздаве младости ке љубав слидите
- 768. Пирна драма
- 769. Ајмех, ча хтîше изрећи
- 770. Свуди грем а сједим, све вапим а мучим
- 771. Бријеме је јур, вило, да позриш на милос
- 772. С цвитком сам говорил, чим се је уресил
- 773. Луцретиа Романа
- 774. Пјесанце притужна, молим те, хотиј поћ
- 775. ...не море пријат дил кигодир радости
- 776. За већи дати цвил и веће жалости
- 777. Нека свак говори да патим непокој
- 778. Свим вилам ки је бил разговор љувени
- 779. Гиздави цвите мој, мој венче зелени
- 780. Динарâ добуди, у ких је свака моћ
- 781. Ово ка достоја да ју свит прослави
- 782. Прибијела ружице, мој џиљу гиздави
- 783. Гиздава мâ круно, госпође од вила
- 784. Тко чини да служба мâ иде у нехар
- 785. Не чуд' се уцвиљен ере грем осамљен
- 786. Очи су твоје стрил, којима ме вазимаш...
- 787. Да смишљам почетак од мога живота
- 788. Не жалим сад тврдо тужне ме невоље
- 789. Нека знаш, диклице, пакљени живот мој
- 790. За Бога молим вас, тко би та диклица?
- 791. Ника т' ми диклица рану да скровену
- 792. Слишите, невољни, што ми тач додија!
- 793. Гиздава диклице, чемер ми додија
- 794. Љубав ме умара кроз радос два ока
- 795. Прикрати живот мој, праљу ти уисто
- 796. Размишљам они дан с великом радости
- 797. Усилос мени би од ове прјетужна
- 798. Перена стрелице, што ме тач порази
- 799. Позрите, очице, ке спите скозни сан
- 800. Порази живот мој перена стрјелица
- 801. Да знате љувен труд коли је чемеран
- 802. Слиши свак ови труд ки ћутим много лит
- 803. Погуби, Исусе, онога чловика
- 804. Свакому на сај свијет нî боље умријети
- 805. Васколик живот мој, од моје младости
- 806. Мисал ме обујми одвеће велика
- 807. Не могу никакор утјешит срдачце
- 808. Похвал'те диклицу, молим вас, како ја
- 809. Ако ли и дође пријека смрт на мене
- 810. Слиши ме, суначце, хоћу т' се тужити
- 811. Мој Боже велики ки дијелиш милости
- 812. Миран је живот мој цјећ тебе, диклице
- 813. Нî т' моја несрјећа, нî мој суд од звијезда
- 814. Не марим ја ино нег за те, суначце
- 815. Гиздави цвите мој, хоћу те молити
- 816. Прикрасна љепости, избав' ме тужице
- 817. Молим те, диклице, немој ми зазрјети
- 818. 818. песма зборника Никше Рањине
- 819. 819. песма зборника Никше Рањине
- 820. Позрите у колу млађахту диклицу
- 821. Поколи ноћни мрак обујми вас сај свит
- 822. Свило неношена, гиздави мој цвите
- 823. Моћно т' ме одскора овај вил прихини
- 824. Тач јељен не тужи с наљепом устриљен
- 825. Милости јесу све од раја с тобоме
- 826. Да знате, оћутих јере сам јур свезан
- 827. Ја т' ови цвијетак мој дајем сад, нека знаш
- 828. Ме очи, плачите и срце још с вами
- 829. Што су теј стрјелице, реци ми, Љубави?
- 830. Тко море да мучи гди се 'е рич вазела и Не вим ја ини лик овојзи љубави
- 831. А не вијем што ми је, ни ћутим чим бољу
- 832. А сад се одиљам, љепша од суначца
- 833. ...све "вајме" да упи и да му ненавис
- 834. Прикрасна стрелице, тако ми живота
- 835. Ни душу ни тијело не браним изгубит
- 836. С брјеменом
- 837. Једина мâ вило, не гнијевај на мене
- 838. Књижице, нут пођи, хрло се одправи
- 839. Једина мâ вило, бисерна крунице
- 840. Чему ме потвараш, присвијетло суначце
- 841. Чуда су скровена, чудне ти је нарави
- 842. Прави ми, мој Боже, нека те прославју
- 843. Мој венче зелени и круно весела
- 844. Је ли тко на свити да овом љубавју
- 845. Чуј ме свак тужећи, гди грозом плачем сад
- 846. Гладан миш љезући несрјећом набата
- 847. Тко туђу ствар бљуде, ако ће бит частан
ДОДАТАК – ПЈЕСМЕ ИЗ КАНЦОЊЕРА НИКШЕ РАЊИНЕ ОД КОЈИХ СУ СЕ САЧУВАЛИ САМО ПРВИ СТИХОВИ У ПОПИСУ ПЈЕСАМА уреди
- 848. Могу рећ, одкола знам што 'е свит ови
- 849. Могу рећ, тач слуга ова ме удвори
- 850. Зач ино љубезан нî него јур немоћ
- 851. Бирек зна овај вил јер злате ње косе
- 852. У нечас, вај, поглед они бî, дим управ
- 853. Велми се приручи његовој крјепости
- 854. Душа ка прибива у пакли вијека вијек
- 855. Јурве је досада година, суначце
- 856. Од мудрих речен'је да жели друг друга
- 857. А сада, мâ вило, буди ти на службу
- 858. Ки знају расправит твоју моћ и крипос
- 859. Није ли сад живот мој на памет, ружице
- 860. Бог вишњи на сај свит створи ме за себе
- 861. Мој џиљу румени, драго ме путачце
- 862. О круно гиздава тер венче зелени