Ako bih rekal smiljeno

Ako bih rekal smiljeno Писац: Џоре Држић

Ako bih rekal smiljeno

---

Ako bih rekal smiljeno,
     Da tancaš divno kolo
     Lipostju s' toli svršeno,
     Dostojno s' bit oholo.

Kroz vilu kejzi vinačac 5
     Cvata lipos meu vama
     Kako i jasan mjesečac
     Kad sine meu zvizdama.

Tko želi vidit danici
     Na nebu ka je svitlos, 10
     Pozri vilu u krunici,
     U koj je rajska milos.

Jak vita jela u gori
     Pozor je nje uzvišen, 15
     Svitlostju lice nje gori,
     Kojoj sam velmi snižen.

Evo još tko želi vidit
     Privelik dar s nebesa,
     Nu nitkor nemoj zavidit
     Vidivši taj čudesa. 20

Oči tej gdi vila ima
     K sunačcu ke kad svrne,
     Svu mi svitlos uzvazima
     A meni život strne.

Rasla ni samo s vilama 25
     Za lov da je stvorena,
     Upored nu je s zvizadama
     I s anđeli gojena.

Krostoj ljubav nima kripos
     Kojom bi mogla smutit, 30
     Jur za mal hip da nje lipos
     Ljuven stril bude čutit.

O čudno t' vidit gdi toči
     Suze niz svoje lice,
     Ditece nago bez oči 35
     S krilim kako i ptice.

Toj biše bog od ljubavi,
     Bezumnim ki je tužan,
     I čujah dobro gdi pravi
     Kojojzi ja bih sužan. 40

Jakos nut kripos taj steče,
     Sve su š njom višnje sile,
     Vas mi luk skrši, upeče,
     I moje stare strile.
 
A vrući plamen izgasi, 45
     U kom vas gorim tvrdo,
     Gnjivom me u svem porazi
     Opustiv svasma grdo.

---

Извор

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 40-41, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.