Za veći dati cvil i veće žalosti
gizdava ovaj vil mojojzi mladosti,
najprije [me] obasja pogledom ljuveno,
pak pogled svrnu tja od mene svršeno;
a sve mi toj čini anđelski nje ures, 5
da me prije rasčini tužica i boles.
Cić togaj ovi svit skoro ću oći ja,
pokli mi već živit ne dava gospoja,
neka ga tkogodi srećniji uživa
komu se prigodi u srjeću vil ova. 10
Ma nu se meni mni, kad mlados mâ svene,
i javi i u sni žaliće vik mene;
er neće vik sužna nje lipos steći moć
jak mene pritužna ki dvorih dan i noć.
U drugom veću môć ona će moći nać, 15
ma vjere neće moć, - sunce će bit i zać!