Kako se bez sebe ne more živiti,
takoj ja bez tebe ne mogu živ biti;
ar kad se ja s tobom, ružice, razdilju,
kako sâm sa sobom razdiljen uscvilju,
ter tebe želeći sâm sebe toj želju. 5
Je li toj, misleći, veći jad ner velju?
je li toj paklen trud i čemer viditi?
ar ne vim gorči sud ner drazih želiti.
Cić toga život moj ako ćeš, sunačce,
razdilit, već nemoj s mojim tve srdačce; 10
ar volju ja s tobom, ružice, umriti
negoli sam sobom dovika živiti.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.289-290, Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
