Za vele vrimena ne služih ku služu

Za vele vrimena ne služih ku služu Писац: Шишко Менчетић

321. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

* * *

Za vele vrimena ne služih ku služu,
   za čâs nje imena voleći da tužu;
jer da nje dobrotom voljan sam biješe glas.
   Nu kad toj sta krotom, oćutih novu slas:
svu slavu dah Bogu ter stavih svaki red 5
   sadružit da mogu prisvital nje pogled.
Misleći toj isto, srjeća me dobavi
   ter vrime i misto da našoj ljubavi.
Uzupih: "Gospođe, željom me s' ubila!
   toj vrime ko pođe, da jes' me ljubila?" - 10
"Ne ljubljah nere mrah, nu na glas bîh ljudem,
   reče, ter imah strah čâs našu da zbljudem;
da kad te ugledah, izgubih ter rekoh:
   ako mu lik ne dah svu mlados, što stekoh?
Ovo te pomogoh, da koga znaš služi, 15
   što umih i mogoh, - uživaj, ne tuži!"

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.