Koja je ovoj ćud u semuj človiku?
ar ne bih ovi sud ispravil uviku.
Jurve je do plača, svakojzi gdi riječi,
jakino put drača, vinu se on priječi.
Kad reći što bude, ovoj dim istinu, 5
on hoće da zbude ona se rič vinu;
ako li slađe rit namisli štogodi,
onda se želim skrit od tuge gdi hodi;
toliko mrzeću onu rič izreče,
ter tužan u srjeću komu on doteče! 10
Birek je uzrastal u ljudeh bez reda,
ali ti je on pasal gdigodi goveda;
ter ne zna pristupit g dragomu s ljubavi.
Zatoj ću ja upit: tko ga nam dobavi,
da mu Bog da tugu i svaku nevolju; 15
ovojzi prem drugu Bogu se ja molju.
Er kada učini kugodi on ludos,
nimalo ne scini, mni mu se sve mudros;
to li se kad reče njemu stvar i mala,
rasrđen uteče, - toj mu je pohvala. 20
Ter priko ramena ako kad što pravi,
a prava imena nikomu ne stavi.
Ter ovo nî človik negoli njeka zvir
s kom ne bih po vas vik prijati mogal mir.
Напомена
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.