Koji čtiš sej pjesni, molim te veselo,
tako ti ljuvezni, veseli tve čelo.
Ako što zađoh ja, ne prija' tužicu,
odvrzi draču tja, a vazmi ružicu.
Toj li jur sad bolje ti moreš, ti tvori;5
oto ti jur polje: što umiš, govori.
A meni jur kosti prigrizat, čuj, nemoj,
da još tej gorkosti ne ćutim uz trud moj.
Који чтиш сеј пјесни
1
Посвета
Који чтиш сеј пјесни, молим те весело,
тако ти љувезни, весели тве чело.
Ако што зађох ја, не прија' тужицу,
одврзи драчу тја, а вазми ружицу.
Тој ли јур сад боље ти мореш, ти твори;5
ото ти јур поље: што умиш, говори.
А мени јур кости пригризат, чуј, немој,
да још теј горкости не ћутим уз труд мој.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.3, Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
