Pokli me u družbu, gospoje, neć nigdar,
za moju svu službu stvori mi ovi dar:
nemoj me ljuveno i slatko pozirat,
neka ja svršeno ne začnem umirat;
i neka u željah ne stre se život moj, 5
u kom se veseljah čim ne znah ures tvoj,
ter veće ner človik radostan ja iđah
i hodit htih uvik, da tebe ne viđah.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
