Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар

Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар
Писац: Шишко Менчетић
141. песма првог дела Рањинина зборника.


Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар


* * *


Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар,
   за моју сву службу створи ми ови дар:
   немој ме љувено и слатко позират,
   нека ја свршено не зачнем умират;
и нека у жељах не стре се живот мој, 5
   у ком се весељах чим не знах урес твој,
   тер веће нер чловик радостан ја иђах
   и ходит хтих увик, да тебе не виђах.


Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.