Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар,
за моју сву службу створи ми ови дар:
немој ме љувено и слатко позират,
нека ја свршено не зачнем умират;
и нека у жељах не стре се живот мој, 5
у ком се весељах чим не знах урес твој,
тер веће нер чловик радостан ја иђах
и ходит хтих увик, да тебе не виђах.
Напомена
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.