Tko je tač mramoran, rec' mi Boga dila
* * *
Tko je tač mramoran, rec' mi Boga dila,
da nije pridvoran ovihih cić vila,
oholo njih obraz gdi pušta gork poraz?
Ljubav me njih sveza lipostju gizdavom,
ka sleti s nebesa s biserom i slavom;5
tim nisam ja tužan jere sam njih sužan.
Jur tko se, ukrotiv, njim ne bi dal snižen,
tač gdi gre suprotiv njih pozor uzvišen,
najliše njih obraz gdi pušta gork poraz?
One su dvi zvizde, pače dva sunačca,10
u kih su sve gizde od moga srdačca;
tim nisam ja tužan jere sam njih sužan.
Ružu ter bili snig licem su dobile,
a ljubav i nje stig pozorom slomile,
oholo njih obraz gdi pušta gork poraz.15
Eto sam poziraj ter viruj sam sebi
da toli svital raj na zemlji još ne bi;
tim tko bi bil tužan ostavši njih sužan?
Tim jur ih slidimo svom našom kriposti,
da bolje vidimo njih čudne liposti,20
najliše njih obraz gdi pušta gork poraz.
A ja ih otravljen li slidim i tiram,
da budem izbavljen želje kom umiram;
tim nisam ja tužan jere sam njih sužan.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
|
