Sunačce, umiru nesmirnom željom ja

Sunačce, umiru nesmirnom željom ja
Писац: Шишко Менчетић

180. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.

Sunačce, umiru nesmirnom željom ja,
   kada se namiru gdi ličce tvoje sja,
   zač mi se jezero učiniš ljeposti
   ku izreć Omero ne bi imal krjeposti.
Ter mnokrat budu reć iz glasa sam sebi: 5
   da očic imam već ner zvizda na nebi,
   ne bi mi zadosti, ne bih se sit ove
   nagledal radosti po vas svit ka slove.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.