Što živih u mukah, namirit mišlju ja,
pokli mi u rukah od ove ljepos sja.
Iman'je od svita za moju nî rados;
zač pčela od cvita ne prija tuj slados
što prijah od ove anđelske ljeposti 5
za koju čuh nove u sebi krjeposti.
Meni se nje oči i s grlom ne brane,
kim višnja svidoči koja se nam hrane.
Veće ja za ništa ne marim ni haju,
makar sva godišta ovakoj istraju. 10
Ne mogu još ne rit: udlji Bog ovi trud
za ki se neću prit ni takođ iskat sud.
Dosti sam pravedno nadiljen za službu,
pokli sam zajedno s gospođom u družbu,
od koje ne želim dovika stvar inu 15
ner da se veselim ovakoj ja vinu.
