Што живих у муках, намирит мишљу ја,
покли ми у руках од ове љепос сја.
Иман'је од свита за моју нî радос;
зач пчела од цвита не прија туј сладос
што пријах од ове анђелске љепости 5
за коју чух нове у себи крјепости.
Мени се ње очи и с грлом не бране,
ким вишња свидочи која се нам хране.
Веће ја за ништа не марим ни хају,
макар сва годишта овакој истрају. 10
Не могу још не рит: удљи Бог ови труд
за ки се нећу прит ни такођ искат суд.
Дости сам праведно надиљен за службу,
покли сам заједно с госпођом у дружбу,
од које не желим довика ствар ину 15
нер да се веселим овакој ја вину.
