Ne mnju da poznaje još ovaj od gospoj
er joj se prjedaje za roba život moj,
odkoli umaknut neće stril ljuveni
ki s mirom odahnut ne prašta čas meni.
Er kad bi poznala, procijenih u sebi, 5
grozno me skončala u željah tač ne bi;
ni bi me mučila jakino da sam kriv,
nu bi me učila kako ću biti živ.
Ako li poznaje er jo' se daju rob,
ali stril puštaje, ne scijenju dobru kob: 10
da će me jur ubit, odluči ljuveno;
da će me izgubit, namisli svršeno.
Dake bi još bolje da nijesam ni začet,
er ću s te nevolje izgubit još pamet.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.71-72, Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
