Glasom ja dan i noć prizivam krjeposti

Glasom ja dan i noć prizivam krjeposti
Писац: Шишко Менчетић

226. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Gracioza.

* * *

Glasom ja dan i noć prizivam krjeposti,
   jer slavit sa svu moć rad bih tve ljeposti.
Raju sja danica od zvizda najsvitlja;
   takoj ctiš, Anica, međ vilam svih liplja.
Akvile krjeposti nitko nas ne ima, 5
   ter se tve ljeposti pozirat ne prima;
cić ako tko gleda veseli tvoj obraz,
   stvori se od leda ter kopni kako mraz.
Jer sjaje promineš i kud se ti ozriš,
   svitlostju prosineš ter suncem sva goriš. 10
Od raja dar imaš da t' ličca zorom zre;
   ljepos vil vazimaš ka godi s tobom gre.
Zato je svak vesel, obraz tvoj videći,
   zato je svak dresel, srcem ga slideći;
ar si drag viditi, moj venče gizdavi, 15
   nu je trud živiti u željah ljubavi.

Напомена

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.