Od tebe, sunačce, kada ja sčekah dar,
mnjaše me srdačce svitu sam gospodar;
tuj ljubav i rados tvoj sluga oćuti
da mi se sva mlados u slasti zamuti.
Zač je stvar velika da mi zna ime reć 5
gospođa tolika kojoj nî slike već,
a negli gdi radit stire se ures tvoj
kako će osladit većma se život moj.
Ter viđu sva dobra da cafte u moj kril,
odkli te još obra srce me za svoj stril. 10
Zatoj ti odslužit stavih ja razum svoj,
još veće jer družit puštaš mi obraz tvoj.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
